Benigni tumor pluća

Šta je benigni tumor pluća?

Tumor, odnosno čvor je „tačka na plućima“, koja se vidi na rendgenskom ili CT snimku. Čvor se pojavljuje na otprilike jednom od svakih 500 rendgenskih snimaka grudnog koša. Normalno plućno tkivo okružuje ovaj mali okrugli ili ovalni čvrsti rast tkiva, koji može biti pojedinačni ili sačinjenj od više čvorova.

Veća je verovatnoća da će vaš plućni čvor biti benigni ako:

Ste mlađi od 40 godina.
Ste nepušač.
Se u čvoru nalazi kalcijum.
Je čvor mali.

Benigni tumor pluća je abnormalni rast tkiva koji nema svrhu i za koji se utvrdi da nije kancerogeni. Benigni tumori pluća mogu rasti iz mnogo različitih struktura u plućima.

Veoma je važno utvrditi da li je čvor benigni tumor ili rana faza raka, zato što rano otkrivanje i lečenje karcinoma pluća može znatno poboljšati vaš opstanak.

Vrste benignih tumora pluća

Hamartomi su najčešći tip benignog tumora pluća i treći najčešći uzrok pojedinačnih plućnih nodula. Ovi čvrsti tumori nalik mermeru se sastoje od tkiva iz plućne sluznice, kao i tkiva kao što su masnoća i hrskavica. Obično se nalaze na periferiji pluća.

Bronhijalni adenomi čine oko polovine svih benignih tumora pluća. Oni su raznolika grupa tumora koji nastaju iz mukoznih žlezda i kanala dušnika ili velikih disajnih puteva pluća. Adenom mukozne žlezde je primer pravog benignog bronhijalnog adenoma.

Papilomi su manje čest tip benignog tumora pluća. Rastu u bronhijalnim cevima, vire iz površine na kojoj su pričvršćene. Papilomi su podeljeni u tri tipa: Skvamozni koji predstavljaju rezultat infekcije humanim papiloma virusom (HPV), istim virusom koji izaziva bradavice i određene polno prenosive infekcije; Glandularni papilomi su ređi od skvamoznih papiloma i razvijaju se u većim disajnim putevima u poređenju sa skvamoznim papilomima; Mešani skvamozni i glandularni papilomi sadrže mešavinu skvamoznog i glandularnog papiloma tkiva. Imaju potencijal da na kraju postanu kancerozni, jer se skvamozne ćelije mogu promeniti tokom vremena.

Retke neoplazme mogu uključivati hondrome, fibrome ili lipome - benigne tumore koji se sastoje od vezivnog ili masnog tkiva.

Šta izaziva benigne tumore na plućima?

Uzroci benignih tumora pluća i nodula su slabo shvaćeni. Ali generalno, često su rezultat problema poput:

Upale usled infekcija kao što su infektivne gljivice (histoplazmoza, kokcidioidomikoza, kriptokokoza ili aspergiloza, na primer), tuberkuloza (TB), apsces pluća, okrugla pneumonija (retko kod odraslih).
Zapaljenje izazvano neinfektivnim uzrocima kao što su reumatoidni artritis, Vegenerova granulomatoza, sarkoidoza, urođene mane (cista pluća ili druge malformacije pluća).

Simptomi benignih tumora pluća

Benigni čvorovi i tumori pluća obično ne izazivaju simptome. Zbog toga se skoro uvek slučajno pronađu na rendgenskom snimku grudnog koša ili CT skeniranju. Međutim, oni mogu dovesti do simptoma poput:

Štištanje u plućima
Kašalj koji traje duži vremenski period, kao i iskašljavanje krvi
Kratak dah
Groznica, posebno ako je prisutna pneumonija

Kako se dijagnostikuju benigni tumori pluća?

Pored uzimanja anamneze i fizičkog pregleda, vaš lekar posmatra čvorić, uzimajući ponovljene rendgenske snimke, tokom perioda od dve godine ili duže ako je čvor manji od 6 milimetara, a vaš rizik je nizak. Ako čvor ostane iste veličine najmanje dve godine, smatra se benignim. To je zato što benigni plućni čvorovi rastu sporo, ako uopšte rastu. S druge strane, kancerozni čvorovi se u proseku udvostručuju svaka četiri meseca. Vaš lekar može nastaviti da proverava vaš plućni čvor svake godine do pet godina kako bi se uverio da je benigni.

Benigni tumori takođe imaju glađe ivice i ravnomerniju boju, kao i pravilniji oblik od kanceroznih nodula. U većini slučajeva, vaš lekar može da proveri brzinu rasta, oblik i druge karakteristike kao što je kalcifikacija na rendgenskom snimku grudnog koša ili CT skeniranju.

Moguće je da će vaš lekar naručiti i druge testove, posebno ako se kvržica promeni u veličini, obliku ili izgledu. Ovo se može uraditi da bi se isključio rak ili utvrdio osnovni uzrok benignog čvora. Oni takođe mogu pomoći u identifikaciji bilo kakvih komplikacija. Možete imati jedan ili više testova kao što su:

Testovi krvi
Tuberkulinski test kože za proveru tuberkuloze
Pozitronska emisiona tomografija (PET) skeniranje
CT emisija jedne fotografije (SPECT)
Magnetna rezonanca (u retkim slučajevima)
Biopsija, uklanjanje tkiva i pregled pod mikroskopom kako bi se potvrdilo da li je tumor benigni ili kancerogen

Biopsija se može uraditi korišćenjem različitih metoda kao što je aspiracija ćelija kroz iglu ili uklanjanje uzorka pomoću bronhoskopije. Ova procedura omogućava lekaru da pogleda vaše disajne puteve kroz tanak instrument za gledanje. Biopsija se često može uraditi sa malim rezovima i kratkim boravkom u bolnici. Ako je vaš čvor benigni, neće vam trebati nikakav dalji tretman, osim za lečenje bilo kakvih osnovnih problema ili komplikacija povezanih sa čvorom, kao što je upala pluća ili opstrukcija.

Lečenje benignih čvorova i tumora pluća

U mnogim slučajevima, vaš lekar može jednostavno primetiti sumnjivi čvor na plućima sa višestrukim rendgenskim snimcima grudnog koša tokom nekoliko godina. Međutim, on može predložiti biopsiju ili uklanjanje čitavog čvora u situacijama kada:

Je pacijent pušač, a kvržica je velika.
Pacijent ima simptome.
Skeniranje sugeriše da bi čvor mogao biti kancerogen.
Čvor je porastao.

Ako vam je potrebna invazivna operacija da biste uklonili tumor, vaš lekar može da vam preporuči jedan ili više testova pre toga kako biste osigurali vaše zdravlje. To će uključivati testove krvi, testove funkcije bubrega, jetre i pluća, kao i EKG.