Hašimoto

Šta je Hašimoto?

Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj koji može da izazove hipotireozu ili neaktivnu štitnu žlezdu. Retko, bolest može izazvati hipertireozu ili prekomerno aktivnu štitnu žlezdu. Štitna žlezda ima oblik leptra i smeštena je u prednjem delu vrata.

Koji su simptomi Hašimotove bolesti?

Simptomi Hašimoto bolesti mogu varirati od osobe do osobe i mogu biti blagi ili teški. Neki ljudi s Hašimotovom bolešću možda neće imati nikakve simptome, dok će drugi možda imati izražene simptome hipotireoze ili druge manifestacije autoimune bolesti. Glavni simptomi Hašimotove bolesti uključuju:

• Umor i osjećaj iscrpljenosti
• Debljanje ili teškoća u održavanju normalne telesne težine
• Osećaj hladnoće, osobito na rukama i nogama
• Suva koža i kosa
• Slabost mišića
• Osećaj depresije ili anksioznosti
• Poteškoće s koncentracijom i memorijom
• Oticanje lica, ruku, nogu ili trbuha
• Bol u mišićima i zglobovima
• Promene raspoloženja, uključujući iritabilnost
• Nepravilni menstrualni ciklusi kod žena
• Promene u telesnom metabolizmu, poput usporenog metabolizma.

Povećanje veličine štitnjače, koje se može primetiti ili palpirati kao oticanje na prednjoj strani vrata.

Važno je napomenuti da ovi simptomi mogu biti uzrokovani i drugim zdravstvenim stanjima te da samo lekar može postaviti ispravnu dijagnozu na osnovu fizičkog pregleda i laboratorijskih testova. Ako imate simptome koji upućuju na Hašimoto bolest, važno je posavetovati se sa lekarom radi procene i daljeg lečenja.

Uzroci Hašimotove bolesti

Tačan uzrok Hašimoto bolesti nije poznat, ali se veruje da mnogi faktori igraju ulogu. To uključuje:

• Gene. Osobe koje razviju Hašimotoovu bolest često imaju članove porodice koji pate od poremećaja štitne žlezde ili drugih autoimunih oboljenja.
• Klice. Virus ili bakterija mogu izazvati imuni sistem da napadne sam sebe.
• Životna sredina. Stres i izloženost prekomernom zračenju mogu imati uticaj.

Dijagnostikovanje Hašimoto bolesti

Lekar će proveriti da li imate strumu. Pored toga, lekar će verovatno naručiti jedan ili više od sledećih testova krvi:

• Tireostimulišući hormon (TSH): Ovaj test proverava hormon koji se zove TSH, koji proizvodi mala žlezda u mozgu koja se zove hipofiza. Kada telo nema dovoljno hormona štitne žlezde, hipofiza šalje TSH da kaže štitnoj žlezdi da proizvodi više hormona. Ako je nivo TSH u krvi visok, to znači da možda imate hipotireozu.
• Test tiroksina (T-4): Ovaj test meri glavni hormon štitne žlezde u telu koji se zove T-4. Ako krv ima premalo T-4, to potvrđuje ono što je otkrio TSH test - problem je u samoj štitnoj žlezdi.
• Test na antitela: Pošto druge bolesti pored Hašimoto mogu izazvati hipotireozu, lekar mora da naruči test na antitela da bi se uverio šta može biti uzrok hipotireoze. Ako testovi pokažu prisustvo antitela na tiroidnu peroksidazu, što je protein važan za proizvodnju tiroidnih hormona, to je jasan indikator da je prisutan Hašimotov tiroiditis. Možda ćete morati da uradite više od jednog testa na antitela da biste potvrdili Hashimoto dijagnozu.
• Ultrazvuk i magnetna rezonanca (MR): Ultrazvuk štitnjače može otkriti detalje poput dimenzija, izgleda, sastava i eventualnih promena u samoj žlezdi dok magnetna rezonanca omogućava dobijanje vrlo detaljnih slika štitnjače i njenih okolnih delova, što može biti korisno za preciznije planiranje terapije.

Lečenje Hašimoto bolesti

Lečenje Hashimoto-ove bolesti zavisi od toga da li je štitna žlezda dovoljno oštećena da izazove hipotireozu. Ako nemate hipotireozu, ili je samo veoma blag slučaj, lekar možda neće prepisati nikakve lekove, već samo nadgledati simptome i proveriti nivoe hormona štitne žlezde.

Pošto tiroidni hormoni deluju veoma sporo u telu, može proći nekoliko meseci da simptomi nestanu i da se guša smanji. Velike strume kojima se ne poboljšava mogu uzrokovati neophodnim uklanjanje štitne žlezde.

Komplikacije Hashimotovog tiroiditisa

Ako se Hašimotov tiroiditis ne leči, možete doživeti sledeće komplikacije:

• Gušavost. Grlo može izgledati kao da ima zaglavljenu tenisku lopticu u sebi zbog uvećane štitne žlezde.
• Srčanih problema. Nizak nivo tiroidnih hormona može izazvati visok nivo LDL (lošeg) holesterola koji povećava rizik od srčanih oboljenja. Takođe možete imati nepravilan rad srca.
• Emocionalni problemi. Ovo uključuje depresiju.
• Seksualni problemi. Ovo uključuje nedostatak seksualnog nagona, nemogućnost ovulacije (jajne ćelije se ne oslobađaju iz jajnika), erektilnu disfunkciju ili nizak broj spermatozoida.
• Problemi u trudnoći. Ako trudnica nije lečila Hašimoto, povećava se rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Beba se takođe može roditi sa urođenim manama.
• Miksedem. U veoma teškim, ali retkim slučajevima, možete razviti miksedemsku komu ako je telo bilo izloženo hladnoći, sedativima ili infekciji, a Hašimoto nije lečen duže vreme. Simptomi uključuju ekstremnu pospanost, letargiju, a zatim i nesvest.