Hronična opstruktivna bolest pluća

Šta je HOBP?

Hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) je vrsta progresivne bolesti pluća koju karakterišu dugotrajni respiratorni simptomi i ograničenje protoka vazduha. Glavni simptomi HOBP uključuju kratak dah i kašalj, koji može, ali i ne mora da proizvodi sluz. HOBP se progresivno pogoršava, a svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje ili oblačenje postaju otežane. Iako je HOBP neizlečiva, može se sprečiti i lečiti.

Zašto dolazi do pojave HOBP?

Najčešći uzrok HOBP je pušenje duvana. Ostali faktori rizika uključuju zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom uključujući prašinu, izloženost profesionalnim iritantima kao što su prašina od žitarica, prašina ili dim kadmijuma i genetika, kao što je nedostatak alfa-1 antitripsina. U zemljama u razvoju, uobičajeni izvori zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru su upotreba uglja i biomase kao što su drvo i suva balega kao gorivo za kuvanje i grejanje. Većina ljudi koji žive u evropskim gradovima izložena je štetnom nivou zagađenja vazduha.

Simptomi HOBP

Kratak dah

Kardinalni simptom HOBP je hronična i progresivna kratkoća daha koja je najkarakterističnija za ovo stanje. Kratkoća daha (nedostatak daha) je često najnepovoljniji simptom odgovoran za povezanu anksioznost i nivo invaliditeta koji se doživljava. Simptomi zviždanja i stezanja u grudima povezani sa nedostatkom daha mogu biti promenljivi tokom dana ili između dana i nisu uvek prisutni. Stezanje u grudima često prati i napor. Mnogi ljudi sa uznapredovalom HOBP dišu kroz stisnute usne, što može pomoći kratakom dahu. Kratkoća daha je često odgovorna za smanjenu fizičku aktivnost, a nizak nivo fizičke aktivnosti je povezan sa lošijim ishodima. U teškim i veoma teškim slučajevima može doći do stalnog umora, gubitka težine, gubitka mišića i anoreksije. Ljudi sa HOBP često imaju pojačan nedostatak vazduha i česte prehlade pre nego što traže lečenje.

Kašalj

Najčešći prvi simptom HOBP je hronični kašalj, koji može, ali ne mora biti produktivan sa sluzi. Flegma iskašljana kao sputum može biti povremena i može se progutati ili ispljunuti u zavisnosti od društvenih ili kulturnih faktora i stoga nije uvek lako proceniti. Ponekad se ograničeni protok vazduha može razviti u odsustvu kašlja. Simptomi su obično gori ujutru.

Hronični produktivni kašalj je rezultat hipersekrecije sluzi i kada traje duže od tri meseca svake godine najmanje dve godine, definiše se kao hronični bronhitis. Hronični bronhitis se može javiti pre dijagnostike HOBP sa ograničenim protokom vazduha.

Dijagnostikovanje HOBP

Dijagnozu HOBP treba uzeti u obzir kod svih starijih od 35 do 40 godina koji imaju kratak dah, hronični kašalj, proizvodnju sputuma ili česte zimske prehlade i istoriju izlaganja faktorima rizika za bolest. Spirometrija se zatim koristi za potvrdu dijagnoze.

Spirometrija

Spirometrija meri količinu prisutne opstrukcije protoka vazduha i generalno se sprovodi nakon upotrebe bronhodilatatora, leka za otvaranje disajnih puteva.

Skrining korišćenjem spirometrije kod onih bez simptoma ima neizvestan efekat i generalno se ne preporučuje.

Radiološka dijagnostika

Rendgenski snimak grudnog koša nije krucijalan za postavljanje dijagnoze HOBP, ali ima za ulogu da isključi druga stanja ili uključi komorbiditete kao što su plućna fibroza i bronhiektazije. Karakteristični znaci HOBP na rendgenskom snimku uključuju hiperinflaciju (prikazano spljoštenom dijafragmom i povećanim retrosternalnim vazdušnim prostorom) i hiperlucenciju pluća. Traheja sa takozvanim sabljastim omotačem se takođe može pokazati što ukazuje na HOBP.

CT skeniranje se ne koristi rutinski osim za isključivanje bronhiektazije.

Cenovnik naših usluga pogledajte ovde.