Nodusne promene u štitnoj žlezdi

Šta su nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Štitna žlezda se nalazi u donjem prednjem delu vrata, ispod glasnice (larinksa) i iznad ključnih kostiju.

Čvor na štitnoj žlezdi je kvržica u ili na štitnoj žlezdi i naziva se nodusna promena. Čvorovi na štitnoj žlezdi se otkrivaju kod oko 6 procenata žena i 1-2 procenta muškaraca; javljaju se 10 puta češće kod starijih osoba, ali se obično ne dijagnostikuju.

Svaki put kada se otkrije kvržica u tkivu štitne žlezde, mora se uzeti u obzir mogućnost maligniteta (karcinoma). Više od 95 procenata čvorova na štitnoj žlezdi je benigno (nekancerozno), ali su potrebni testovi da bi se utvrdilo da li je čvor kancerogen.

Benigni čvorovi uključuju:

Multinodularna struma, koja se naziva i netoksična struma. Reč guša znači da je štitna žlezda prevelika. Ovo se obično dešava kada hipofiza u mozgu stvara previše hormona koji stimuliše štitnu žlezdu. Ako je struma mala, problem se može lečiti tabletama hormona štitne žlezde. Operacija je potrebna ako je struma velika ili ne prestane da raste nakon uzimanja hormona štitne žlezde. Velika štitna žlezda može pritisnuti dušnik ili jednjak (cev za ishranu) i izazvati teško disanje ili jelo.
Benigni folikularni adenomi. Reč folikularni znači da ćelije izgledaju kao grupa malih krugova pod mikroskopom. Ako su folikularne ćelije sadržane u čvoru, stanje se naziva benignim. Ako su ćelije napale okolno tkivo, dijagnoza je rak.
Ciste štitne žlezde su čvorovi ispunjeni tečnošću. Ako čvor ima i tečne i čvrste delove, naziva se složenim nodulom. Moraju se hirurški ukloniti ako izazivaju bol u vratu ili otežano gutanje.

Šta uzrokuje nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Čvorovi mogu biti uzrokovani jednostavnim prekomernim rastom normalnog tkiva štitne žlezde, cistama ispunjenim tečnošću, upalom (tiroiditisom) ili tumorom (bilo benignim ili malignim).

Hronični tiroiditis (Hašimotova bolest) je upala štitne žlezde koja se sporo razvija. Često dovodi do smanjene funkcije štitne žlezde (hipotireoza). Tiroiditis se javlja kada imuni sistem tela uništi ćelije u štitnoj žlezdi. Hronični tiroiditis je najčešći kod žena i ljudi sa porodičnom istorijom bolesti štitne žlezde.

Koji su simptomi nodusnih promena u štitnoj žlezdi?

Mnogi pacijenti sa čvorovima na štitnoj žlezdi nemaju simptome i slučajno se otkrije da imaju kvržicu u štitnoj žlezdi tokom rutinskog fizičkog pregleda ili snimanja iz nepovezanih razloga. Manji broj pacijenata može postati svestan kvržice koja se postepeno povećava u prednjem delu vrata ili može osetiti nejasan osećaj pritiska ili nelagodnost pri gutanju.

Kako se dijagnostikuju nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Prilikom dijagnostikovanja nodusnih promena u štitnoj žlezdi lekar će najpre uraditi fizički pregled i analizu krvi. Nakon toga će Vas uputiti na sledeće testove koji će mu dati jasniju sliku čvorova:

Biopsija finom iglom. Biopsija štitne žlezde tankom iglom je jednostavna procedura. Neki lekari daju pacijentu lokalnu anesteziju pre biopsije, ali nije neophodno da se uspava. Biopsija štitne žlezde pružiće dovoljno informacija na osnovu kojih se može doneti odluka o lečenju u više od 85 procenata vremena ako se koristi ultrazvuk.
Skeniranje štitne žlezde. Skeniranje štitaste žlezde je slika štitne žlezde koja je snimljena nakon što je mala doza radioaktivnog izotopa normalno koncentrisanog u ćelijama štitne žlezde ubrizgana ili progutana. Skeniranje pokazuje da li čvor hiperfunkcioniše. Pošto se rak retko nalazi u vrućim čvorovima, skeniranje koje pokazuje vrući čvor eliminiše potrebu za biopsijom. Ako vrući čvor uzrokuje hipertireozu, može se lečiti radiojodom ili operacijom. Ni skeniranje štitne žlezde ni lečenje radioaktivnim jodom nikada ne bi trebalo da se daju trudnici. Male količine radioaktivnog joda će se izlučiti u majčino mleko. Pošto radiojod može trajno oštetiti štitnu žlezdu novorođenčeta, dojenje nije dozvoljeno ženama koje su podvrgnute terapiji radiojodom.
Ultrazvuk. U ultrazvuku štitne žlezde, zvučni talasi visoke frekvencije prolaze kroz kožu i reflektuju se nazad u mašinu da bi se stvorile detaljne slike štitne žlezde. Može da vizualizuje čvorove veličine od 2-3 milimetra. Ultrazvukom se razlikuju ciste štitne žlezde (čvorovi ispunjeni tečnošću) od čvrstih čvorova. Nedavni napredak u ultrasonografiji pomaže lekarima da identifikuju čvorove za koje je veća verovatnoća da će biti kancerozni. Ultrasonografija štitne žlezde se takođe koristi za vođenje tanke igle za aspiraciju čvorova na štitnoj žlezdi. Ultrazvučno vođenje omogućava lekarima da izvrši biopsiju nodula kako bi dobili adekvatnu količinu materijala za interpretaciju. Čak i kada se uzorak biopsije štitne žlezde prijavi kao benigni, veličina čvora treba da se prati. Ultrazvučni pregled štitaste žlezde daje objektivan i precizan metod za otkrivanje promene veličine čvora. Malo je verovatno da će čvor sa benignom biopsijom koji je stabilan ili se smanjuje verovatno biti maligni ili zahtevati hirurško lečenje.
MR (magnetna rezonanca) i CT (kompjuterska tomografija) skeneri značajno doprinose dijagnostikovanju nodusnih promena u štitnoj žlezdi. CT skener omogućava brzo dobijanje detaljnih preseka štitne žlezde, što pomaže u identifikaciji veličine, oblika i strukture nodusa. Osim toga, CT može pružiti informacije o tome kako nodusi utiču na okolna tkiva, što je važno za procenu maligniteta. Upotreba kontrastnih sredstava dodatno poboljšava vizualizaciju vaskularizacije nodusa, što može pomoći u diferencijaciji između benigne i maligne lezije. S druge strane, MR skener je posebno koristan za vizualizaciju mekih tkiva, što omogućava bolje razlikovanje nodusnih promena od okolnih struktura.

Kako se leče nodusne promene u štitnoj žlezdi?

Većina pacijenata za koje se čini da imaju benigne čvorove ne zahtevaju poseban tretman. Neki lekari propisuju hormon levotiroksin u nadi da će sprečiti rast čvorova ili smanjiti veličinu hladnih čvorova. Radiojod se može koristiti za lečenje vrućih nodula.

Kod pacijenata sa poznatim tiroidnim čvorom, početni korak je određivanje rizika od raka. Faktori visokog rizika uključuju:

Muškarce ispod 40 godina
Istoriju terapije zračenjem glave ili vrata
Velike limfne čvorove na vratu
Probleme sa gutanjem
Probleme sa govorom
Porodičnu istoriju raka štitne žlezde.

Ako je lezija benigna, pacijent se ultrazvukom prati radi rasta čvora ili razvoja novih čvorova. Ako postoji rast, može se uraditi još jedna biopsija. Ako je lezija maligna, pacijent se upućuje nekom od hirurga radi uklanjanja štitne žlezde.

Otprilike 10 posto vremena patolog nije u mogućnosti da postavi dijagnozu zbog nedostatka uzorka iz aspiracije. To ukazuje na povećan rizik od maligniteta, što može zahtevati operaciju ili praćenje.

U većini operacija uklanja se cela štitna žlezda (totalna tiroidektomija). Limfni čvorovi se takođe mogu ukloniti da bi se utvrdilo da li se tumor proširio izvan štitne žlezde. Dalja terapija zavisi od nalaza u vreme operacije. Nekim pacijentima se može dati tiroidni hormon i praćeni testovima krvi i ultrazvučnim pregledima, dok će drugi dobiti radioaktivni jod da uništi zaostalo tkivo štitne žlezde, a zatim će biti praćeni krvnim testovima i ultrazvukom.

Korišćenjem ove vrste terapije, većina karcinoma će biti ili izlečena ili kontrolisana, a manje od 20 procenata će se ponoviti.

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.