Plućna embolija

Šta je plućna embolija?

Plućna embolija je krvni ugrušak koji se razvija u krvnom sudu u telu (često u nozi). Zatim putuje do plućne arterije gde iznenada blokira protok krvi.

Krvni ugrušak koji se formira u krvnom sudu u jednom delu tela, odlomi se i putuje u drugi deo tela u krvi naziva se embolus. Ovo može blokirati dotok krvi u određeni organ i ovakva blokada krvnog suda embolom naziva se embolija.

Srce, arterije, kapilari i vene čine cirkulatorni sistem tela. Krv se pumpa velikom snagom iz srca u arterije. Odatle krv teče u kapilare (sićušni krvni sudovi u tkivima). Krv se vraća u srce kroz vene i kako se kreće kroz vene nazad do srca, protok krvi se usporava. Ponekad ovaj sporiji protok krvi može dovesti do stvaranja ugrušaka.

Šta uzrokuje plućnu emboliju?

Zgrušavanje krvi je normalan proces za sprečavanje krvarenja. Telo stvara krvne ugruške, a zatim ih razgrađuje. Pod određenim okolnostima, telo možda neće moći da razbije ugrušak. Ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Kada se krv zgruša u veni, to može biti zbog usporenog protoka krvi, abnormalnosti u formiranju ugruška ili zbog povrede zida krvnih sudova.

Krvni ugrušci se mogu formirati u arterijama i venama. Ugrušci koji se formiraju u venama nazivaju se venski ugrušci. Vene nogu mogu biti površne vene (blizu površine kože) ili duboke vene (nalaze se u blizini kosti i okružene mišićima).

Venski ugrušci se najčešće javljaju u dubokim venama nogu. Ovo se zove duboka venska tromboza (DVT). Jednom kada se ugrušak formira u dubokim venama noge, postoji potencijal da se deo ugruška odvoji i putuje kroz krv do drugog dela tela, često pluća. DVT je najčešći uzrok plućne embolije.

Drugi manje česti izvori plućne embolije su masna embolija (često povezana sa lomljenjem velike kosti), embolija amnionske tečnosti, vazdušni mehurići i duboka venska tromboza u gornjem delu tela. Ugrušci se takođe mogu formirati na kraju stalnog intravenskog (IV) katetera, odlomiti se i putovati u pluća.

Ko je u opasnosti od plućne embolije?

Faktori rizika za plućnu emboliju uključuju:

• Genetski uslovi koji povećavaju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka
• Porodična istorija poremećaja zgrušavanja krvi
• Hirurgija ili povreda (posebno nogu) ili ortopedska hirurgija
• Situacije u kojima je pokretljivost ograničena, kao što je produženi odmor u krevetu, letenje ili jahanje na velike udaljenosti ili paraliza
• Prethodna istorija ugrušaka
• Stariji uzrast
• Rak i terapija raka
• Određena medicinska stanja, kao što su srčana insuficijencija, hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), visok krvni pritisak, moždani udar i inflamatorna bolest creva
• Određeni lekovi, kao što su pilule za kontrolu rađanja i terapija zamene estrogena
• Tokom i nakon trudnoće, uključujući i posle carskog reza
• gojaznost
• Proširene vene na nogama (proširene vene)
• Pušenje cigareta

Koji su simptomi plućne embolije?

Sledeći su najčešći simptomi plućne embolije (PE). Međutim, svaka osoba može imati različite simptome:

• Iznenadni nedostatak daha (najčešći)
• Bol u grudima (obično se pogoršava pri disanju)
• Osećaj anksioznosti
• Osećaj vrtoglavice ili nesvestice
• Nepravilan rad srca
• Palpitacije
• Kašljanje i/ili iskašljavanje krvi
• Znojenje
• Nizak krvni pritisak

Takođe možete imati simptome duboke venske tromboze (DVT), kao što su:

• Bol u zahvaćenoj nozi (može se javiti samo kada stojite ili hodate)
• Otok u nozi
• Bol, osetljivost, crvenilo i / ili toplota u nogama
• Crvenilo i/ili promena boje kože

Ukoliko vaš zdravstveni radnik misli da imate PE, on ili ona će proveriti vaše noge na znake duboke venske tromboze.

Tip i stepen simptoma PE zavisiće od veličine embolije i da li imate problema sa srcem i/ili plućima.

Simptomi PE mogu izgledati kao druga medicinska stanja ili problemi i zato je važno da razgovarate sa zdravstvenim radnicima detaljno i opišete sve vaše simptome kako bi vam postavili tačnu dijagnozu.

Kako se dijagnostikuje plućna embolija?

Plućnu emboliju (PE) je često teško dijagnostikovati, jer su simptomi PE veoma slični simptomima mnogih drugih stanja i bolesti.

Zajedno sa kompletnom medicinskom istorijom i fizičkim pregledom, testovi koji se koriste za traženje PE mogu uključivati:

RTG grudnog koša. Ovaj slikovni test se koristi za procenu pluća i srca. Rendgenski snimci grudnog koša pokazuju informacije o veličini, obliku, konturi i anatomskoj lokaciji srca, pluća, bronhija (velike cevi za disanje), aorte i plućnih arterija i medijastinuma (oblast u sredini grudnog koša koja razdvaja pluća).

Ventilaciono-perfuziono skeniranje. Za ovaj radiološki test koristi se mala količina radioaktivne supstance koja pomaže u pregledu pluća. Skeniranje ventilacije procenjuje ventilaciju ili kretanje vazduha u i iz bronhija i bronhiola. Skeniranje perfuzije procenjuje protok krvi u plućima.

Angiogram pluća. Ova rendgenska slika krvnih sudova se koristi za procenu različitih stanja, kao što su aneurizma (ispupčenje krvnog suda), stenoza (suženje krvnog suda) ili blokade. Boja (kontrast) se ubrizgava kroz tanku fleksibilnu cev postavljenu u arteriju. Ova boja čini da se krvni sudovi pokažu na rendgenskom snimku.

Kompjuterska tomografija (CT skeniranje). Ovo je test snimanja koji koristi rendgenske zrake i kompjuter da napravi detaljne slike tela. CT skeniranje pokazuje detalje kostiju, mišića, masti i organa. CT sa kontrastom poboljšava sliku krvnih sudova u plućima. Kontrast je supstanca slična boji koja se ubrizgava u venu koja uzrokuje da se organ ili tkivo koji se proučavaju jasnije prikažu na skeniranju.

Magnetna rezonanca. Ovaj slikovni test koristi kombinaciju magnetnog polja, radiofrekvencija i kompjutera da napravi detaljne slike organa i struktura unutar tela.

Laboratorijski testovi. Testovi krvi se koriste za proveru statusa zgrušavanja krvi, uključujući test koji se zove nivo D-dimera. Drugi krvni testovi mogu uključivati testiranje na genetske poremećaje koji mogu doprineti abnormalnom zgrušavanju krvi. Gasovi arterijske krvi se mogu proveriti da bi se videlo koliko kiseonika ima u krvi.

Elektrokardiogram (EKG). Ovo je jedan od najjednostavnijih i najbržih testova koji se koriste za procenu srca. Elektrode (male, lepljive fleke) se postavljaju na određena mesta na grudima, rukama i nogama. Elektrode su povezane sa EKG aparatom olovnim žicama. Električna aktivnost srca se meri, tumači i štampa.

Kako se leči plućna embolija?

Izbori lečenja plućne embolije (PE) uključuju:

Antikoagulansi. Takođe opisani kao razređivači krvi, ovi lekovi smanjuju sposobnost zgrušavanja krvi. Ovo pomaže da se spreči povećanje ugrušaka i spreči stvaranje novih ugrušaka. Primeri uključuju varfarin i heparin.

Fibrinolitička terapija. Takođe se nazivaju i razbijači ugrušaka, ovi lekovi se daju intravenozno da razbiju ugrušak. Ovi lekovi se koriste samo u situacijama opasnim po život.

Plućna embolektomija. Retko se koristi, ovo je operacija za uklanjanje PE. Obično se radi samo u teškim slučajevima kada je vaša PE veoma velika, ne možete da dobijete antikoagulacionu i/ili trombolitičku terapiju zbog drugih zdravstvenih problema ili niste dobro reagovali na te tretmane, ili je vaše stanje nestabilno.

Perkutana trombektomija. Duga, tanka, šuplja cev (kateter) može se provući kroz krvni sud do mesta embolije vođena rendgenskim snimkom. Kada je kateter na mestu, koristi se za razbijanje embolije, izvlačenje ili rastvaranje trombolitičkim lekom.

Važan aspekt lečenja PE je preventivno lečenje kako bi se sprečilo stvaranje dodatnih embolija.

Da li se plućna embolija može sprečiti?

Pošto je plućna embolija (PE) često uzrokovana krvnim ugruškom koji se prvobitno formirao u nogama i pošto je često teško otkriti DVT pre nego što problemi počnu, prevencija DVT-a je ključna u prevenciji PE. Zdrav način života jedan je od ključeva prevencije PE. To uključuje takve stvari kao što su:

• Uključivanje u redovno vežbanje
• Održavanje zdrave težine
• Konzumiranje uravnotežene ishrane
• Uzimanje lekova kako je propisano
• Prestanak pušenja ukoliko ste pušač

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.