Pregled urologa

Šta je urologija?

Medicinska grana poznata kao urologija predstavlja specijalnost koja se posvećuje identifikaciji i tretmanu morfoloških patologija koje utiču na zdravlje bubrega, urinarnog i retroperitonealnog sistema, bez obzira na pol pacijenata. Urolozi su stručnjaci za bolesti muškog genitalnog trakta, gde starosna dob ne igra ključnu ulogu.

Stručna oblast urologije često se susreće s različitim izazovima, obuhvatajući širok spektar stanja, poput upalnih procesa, tumora, bubrežnih kamenaca, oboljenja mokraćne bešike i mnogih drugih. Pored toga, specijalisti u ovoj oblasti su u mogućnosti da se nose s problemima vezanim za mušku reproduktivnu funkciju, kao što su erektilna disfunkcija i neplodnost.

Važno je istaći da urologija ne samo da dijagnostikuje i leči patološke promene, već i igra ključnu ulogu u prevenciji i očuvanju zdravlja. Redovni pregledi i savetovanje sa urologom mogu doprineti ranoj detekciji potencijalnih problema i unapređenju opšteg zdravlja pacijenata. Ova oblast medicine kontinuirano napreduje kroz istraživanje i primenu najnovijih tehnika i tehnologija kako bi se obezbedila najbolja moguća briga o pacijentima u svim uzrastima.

Kako izgleda pregled kod urologa?

Kada dođete u ordinaciju, započećete detaljan razgovor sa lekarom. U toku konverzacije, medicinski stručnjak će istražiti vaše simptome, prethodne medicinske podatke, rezultate prethodnih testova i informacije o zdravstvenom stanju u vašoj porodici. Bitno je poneti sa sobom svu dostupnu dokumentaciju, jer će lekar koristiti te podatke kako bi stekao uvid u rezultate ispitivanja i medicinske izveštaje.

Lekar će verovatno preporučiti određene dodatne testove, kao što su laboratorijske analize (analize urina i krvi) i radiološki pregledi-ultrazvuk kako bi imao detaljniju sliku.

Ovi testovi su od suštinskog značaja za postavljanje tačne dijagnoze i razumevanje vašeg zdravstvenog stanja, što omogućava lekaru da donese informisane odluke o daljem tretmanu i brizi.

Simptomi uroloških bolesti

Uobičajeni zajednički (muški I ženski) simptomi uroloških poremećaja su:

• Bol u leđima i/ili preponama. Često se bol u leđima i preponama zanemaruje ili se pripisuje drugim uzrocima kao što su naprezanje mišića. Međutim, ne treba ga zanemariti, jer ovaj bol može biti posledica problema sa bešikom, prostatom ili bubrezima. Problemi u bubrezima, uključujući kamenje u bubregu, mogu izazvati tup, bolan bol sa obe strane kičme u podnožju grudnog koša. Kako bi otkrio potencijalne probleme s bubrezima, urolog može preporučiti analize urina, rendgenske snimke ili ultrazvučni pregled.
• Krv u urinu. Krvavi urin je jasan znak da treba da zakažete pregled kod urologa i može biti znak raznih problema u bubrezima i urinarnom traktu. Takođe poznata kao hematurija, krv u urinu se javlja kada vaši bubrezi ili urinarni trakt dozvoljavaju curenje iz krvnih ćelija u urin. Hematuriju mogu izazvati infekcije urinarnog trakta, infekcije bubrega, kamen u bešici ili bubrezima, uvećana prostata ili bolest bubrega. Zakazivanje konsultacije sa urologom može biti od pomoći u identifikaciji uzroka pojave krvi u urinu.
• Učestalo mokrenje. Ako imate povećanu hitnost i/ili učestalost mokrenja, uzrok može biti posledica infekcije ili osetljivosti bešike. Često mokrenje ne treba ignorisati.
• Bolno mokrenje. Bolno mokrenje je jedan od najčešćih simptoma uroloških poremećaja, ali može ukazivati i na druga stanja kao što su SPI ili problemi sa bubrezima. Iako je ovaj bol obično povezan sa infekcijom, on takođe može ukazivati na kamenje u bešici.
• Nekontrolisano curenje urina. Ako imate nekontrolisano curenje urina, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć.

Pored ovih zajedničkih simptoma, možemo izdvojiti i one koji se odnose samo na muškarce. Neki od njih su: sterilitet , impotencija i masa u testisima (palpabilna masa-kvržica ili čvor u testisu).

Koje urološke bolesti postoje?

Urološke bolesti su prilično česte, ali najčešće su sledeće:

• Prostatitis. Zapaljenje prostate je jedna od tri najčešće muške patologije i pogađa oko 15% muškaraca između 30 i 50 godina;
• Adenoma prostate. Bolest se karakteriše povećanjem benigne neoplazme u prostati, što postepeno negativno utiče na kvalitet života pacijenta;
• Karcinom prostate. Ovo je onkološko oboljenje koje karakteriše rast tumora u prostati i danas je jedna od najčešćih vrsta raka među muškom populacijom;
• Neplodnost. Neplodnost se smatra kršenjem reproduktivne funkcije, zbog čega začeće deteta postaje nemoguće. Često je neplodnost posledica prošlih uroloških bolesti;
• Seksualna disfunkcija. Postoje četiri glavne muške seksualne funkcije: libido, erekcija, ejakulacija i orgazam. Poremećaj bilo kog od njih dovodi do nemogućnosti muškarca da ostvari seksualni odnos. Uzroci poremećaja mogu biti i fiziološki i psihološki i somatski poremećaji;
• Varikokela - bolest koju karakteriše proširenje vena testisa i spermatične vrpce. Može biti nasledna ili se razviti usled stalnog krvnog pritiska u veni.

Polno prenosive urološke bolesti

Polno prenosive bolesti ili infekcije obuhvataju inflamatorne i infektivne urološke bolesti koje se prenose sa osobe na osobu tokom seksualnog odnosa. Danas je poznato više od trideset takvih bolesti. Njihova opasnost leži u činjenici da se najčešće odvijaju tajno, što otežava dijagnozu i naknadno lečenje. Sve polno prenosive bolesti dele se u sledeće kategorije: bakterijske infekcije, virusne infekcije, protozoalne infekcije, gljivične infekcije i parazitske bolesti.

Evo najčešćih polno prenosivih bolesti danas:

• Gonoreja - zarazna bolest koju karakteriše akutna gnojna upala uretre i oštećenje sluzokože genitourinarnog sistema. Verovatnoća prenosa gonoreje od pacijenta sa postojećom bolešću je oko 50%;
• HIV (virus humane imunodeficijencije) je seksualno prenosivi virus koji utiče na imuni sistem. U pozadini imunodeficijencije razvijaju se različite ozbiljne zarazne bolesti, koje mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja organa i sistema, pa čak i smrti;
• Hlamidija je prilično česta zarazna bolest koja pogađa spoljašnje genitalije, bešiku i uretru. Češće se dijagnostikuje kod seksualno aktivnih mladića od 20 do 35 godina i prilično se lako leči;
• Sifilis je ozbiljna zarazna bolest genitourinarnog sistema, koja u slučaju neblagovremenog lečenja može dovesti do oštećenja celog tela. Obično pogađa mlade ljude od 20 do 30 godina, a tokom nekoliko godina može se razviti potpuno asimptomatski.

Mnoge polno prenosive urološke bolesti možda neće pokazivati znakove dugo vremena. Ponekad prođe nekoliko meseci ili čak godina pre nego što se pojave prvi simptomi. Svaka polno prenosiva bolest ima svoju simptomatologiju, ali postoji i niz uobičajenih simptoma koji indirektno ukazuju na bolest:

• Pojava osipa na genitalijama
• Oticanje i crvenilo genitalija
• Neprekidni svrab genitalija
• Senzacije bola različitog intenziteta i trajanja
• Povećani limfni čvorovi i njihov bol pri palpaciji
• Genitalni miris
• Osećaj nelagodnosti tokom seksualnog odnosa
• Bolno i često mokrenje.

Vrste uroloških operacija

U minimalno invazivnoj urološkoj hirurgiji, urolozi koriste tehnike koje im omogućavaju da leče određena stanja bez otvorene operacije koja zahteva velike rezove (rezove) na telu. Minimalno invazivna hirurgija koristi male rezove - rezove veličine novčića - koji manje štete zdravom tkivu i smanjuju gubitak krvi tokom operacije.

Urolozi mogu koristiti minimalno invazivnu hirurgiju da isprave probleme koji utiču na vaš urinarni sistem, ženski reproduktivni sistem i muški reproduktivni sistem (genitourinarni sistem).

Urolozi mogu da obavljaju minimalno invazivnu urološku hirurgiju na različite načine, uključujući:

• Laparoskopski. U laparoskopskoj urološkoj hirurgiji, urolozi koriste laparoskop da vide unutar malog reza u vašem telu. Laparoskop je tanak štap sa kamerom na kraju koji može da zumira i poboljša slike. Laparoskopska urološka hirurgija obično uključuje dva do četiri reza.
• Robotski. U robotskoj urološkoj hirurgiji, urolozi koriste mehaničke ruke koje kontrolišu pomoću hirurške konzole. Ruke sadrže male hirurške instrumente sa „zglavcima“ na vrhu, omogućavajući veći opseg pokreta i finoće. Postoji i posebna kamera koju hirurzi koriste u robotskoj hirurgiji. On stvara 3D slike koje omogućavaju urologu i ostatku hirurškog tima da vide zahvaćena područja.
• Preko jednog porta. Operacija sa jednim priključkom znači da urolog pravi samo jedan mali rez na stomaku ili pupku (pupku) - lokacija zavisi od vrste operacije. U ovoj operaciji, urolog prvo ubacuje ugljen-dioksid u stomak da ga naduva. Naduvavanje stomaka stvara prostor za rad i olakšava urologu da vidi organe. Takođe daje urologu prostor da ubaci kameru i sve potrebne hirurške alate u stomak.
• Endoskopski. Tokom endoskopske hirurgije, oni će ubaciti dugu, tanku, fleksibilnu cev sa malom video kamerom na kraju i kanalima za hirurške instrumente (endoskop) koji prolaze kroz uretru u vašu mokraćnu bešiku, ureter (cev za mokrenje) i bubreg za lečenje razne uslove.

U nekim slučajevima, urolozi mogu koristiti visokoenergetske udarne talase (pritisak) ili lasere umesto operacije.

Saveti za poboljšanje opšteg urološkog zdravlja

Nekoliko saveta za unapređenje dobrog urološkog zdravlja kod odraslih i dece, uključujući:

• Ostanite hidrirani
• Pijte sok od brusnice da biste sprečili infekcije urinarnog trakta (UTI)
• Ograničite količinu soli i kofeina koje konzumirate
• Ostanite u granicama zdrave težine
• Izaberite način života bez pušenja
• Ojačajte mišiće karličnog područja Kegelovim vežbama
• Ohrabrite decu da uriniraju neposredno pre spavanja
• Ograničite unos tečnosti u noćnim satima
• Uputite mlade devojke da koriste pokrete napred-nazad kako bi obrisale genitalnu oblast nakon odlaska u toilet

Saveti za roditelje

Važno je zapamtiti da ste vi najbolji zagovornik sopstvenog urološkog zdravlja. Zakažite redovne preglede kod svog lekara i vodite računa da uvek prijavite sve zabrinjavajuće simptome koje razvijete.