Prelom kuka

Šta je prelom kuka?

Prelom kuka je povreda (vrlo ozbiljna), sa komplikacijama koje mogu biti opasne po život. Rizik od preloma kuka raste sa godinama.

Rizik se povećava jer kosti imaju tendenciju slabljenja sa godinama (osteoporoza). Višestruki lekovi, loš vid i problemi sa ravnotežom takođe povećavaju verovatnoću pada kod starijih ljudi – jedan od najčešćih uzroka preloma kuka.

Prelom kuka skoro uvek zahteva hiruršku popravku ili zamenu, nakon čega sledi fizikalna terapija. Preduzimanje koraka za održavanje gustine kostiju i izbegavanje padova može pomoći u sprečavanju preloma kuka.

Simptomi preloma kuka

Znaci i simptomi preloma kuka uključuju:

• Nemogućnost ustajanja ili hodanja koje je uzrokovano padom
• Jak bol u kuku ili preponama
• Nemogućnost stavljanja težine na nogu na strani povređenog kuka
• Modrice i otok u i oko kuka
• Kraća noga na strani povređenog kuka
• Okretanje noge prema spolja na strani povređenog kuka.

Uzroci preloma kuka

Ozbiljni udar, kao što je saobraćajna nesreća, može izazvati prelom kuka kod ljudi svih uzrasta. Kod starijih osoba, prelom kuka je najčešće posledica pada. Kod ljudi sa veoma slabim kostima, prelom kuka može se desiti jednostavnim stajanjem na nogu i uvijanjem.

Koji su faktori rizika za prelom kuka?

Kosti postaju tanje i slabije kako starite — udvostručujući stopu preloma kuka za svaku deceniju starosti nakon 50. Kada se kost izgubi prebrzo ili nije dovoljno brzo zamenjena, osteoporoza se može razviti i povećati rizik od preloma kuka.

Smanjena proizvodnja estrogena čini žene u postmenopauzi podložnijim osteoporozi i prelomima kuka - u stvari, žene čine 70 procenata svih pacijenata sa prelomom kuka.

Komplikacije kod preloma kuka

Prelom kuka može smanjiti nezavisnost i ponekad skratiti život. Otprilike polovina ljudi koji imaju prelom kuka nije u stanju da povrati sposobnost samostalnog života.

Kada prelomi kuka sprečavaju kretanje dugo vremena, komplikacije mogu uključivati:

• Pojavu krvnih ugrušaka u nogama ili plućima
• Upalu pluća
• Dalji gubitak mišićne mase, povećavajući rizik od padova i povreda
• Smrt

Prevencija preloma kuka

Izbor zdravog načina života u ranom odraslom dobu stvara veću koštanu masu i smanjuje rizik od osteoporoze u kasnijim godinama. Iste mere usvojene u bilo kom uzrastu mogu smanjiti rizik od padova i poboljšati opšte zdravlje.

Da biste izbegli padove i održali zdrave kosti:

• Unosite dovoljno kalcijuma i vitamina D. Generalno, muškarci i žene starosti 50 i više godina treba da unose 1.200 miligrama kalcijuma dnevno i 600 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno.
• Vežbajte za jačanje kostiju i poboljšanje ravnoteže. Vežbe sa opterećenjem pomažu u održavanju vrhunske gustine kostiju. Vežba takođe povećava ukupnu snagu, smanjujući rizik od pada. Trening ravnoteže je takođe važan za smanjenje rizika od padova jer se ravnoteža pogoršava sa godinama.
• Izbegavajte pušenje ili prekomerno piće. Upotreba duvana i alkohola može smanjiti gustinu kostiju. Konzumiranje previše alkohola takođe može narušiti ravnotežu i povećati rizik od pada.
• Proverite svoj vid. Očni pregled svake druge godine, ili češće ako imate dijabetes ili očnu bolest.
• Koristite štap za hodanje ili hodalicu. Ako se ne osećate lagodno dok hodate, pitajte zdravstvenog radnika ili fizikalnog terapeuta da li vam ova pomagala mogu pomoći.

Dijagnostikovanje preloma kuka

Zdravstveni radnik često može da dijagnostikuje prelom kuka na osnovu simptoma i abnormalnog položaja kuka i noge. Rendgenski snimak će obično potvrditi i pokazati gde je prelom.

Ako rendgenski snimak ne pokaže frakturu, ali i dalje imate bol u kuku, lekar može naručiti snimak magnetne resonance (MR) ili skeniranje kostiju komjuterizovanom tomografijom (CT skeniranje) kako bi potražio frakturu linije kose.

Većina preloma kuka se dešava na jednoj od dve lokacije na dugoj kosti koja se proteže od karlice do kolena:

• Vrat butne kosti. Ovo područje se nalazi u gornjem delu butne kosti, odmah ispod loptastog dela (glave butne kosti) zgloba.
• Intertrohanterni region. Ovaj region je malo dalje od zgloba kuka, u delu gornje butne kosti koji strši ka spolja.

Lečenje preloma kuka

Lečenje preloma kuka obično uključuje kombinaciju brze hirurške intervencije, rehabilitacije i lekova za upravljanje bolom i sprečavanje krvnih ugrušaka i infekcije.

• Hirurgija

Tip operacije generalno zavisi od toga gde i koliko je težak prelom, da li slomljene kosti nisu pravilno poravnate (pomerene), kao i od uzrasta i osnovnih zdravstvenih stanja. Opcije uključuju:

• Unutrašnja intervencija pomoću šrafova. Metalni šrafovi se ubacuju u kost kako bi je držali zajedno dok prelom zaceli. Ponekad su zavrtnji pričvršćeni za metalnu ploču koja se spušta niz butnu kost (femur).
• Totalna zamena kuka. Gornji deo butne kosti i deo karlične kosti zamenjuju se veštačkim delovima (protezama). Studije sve više pokazuju da je potpuna zamena kuka isplativija i povezana sa boljim dugoročnim ishodima kod inače zdravih odraslih osoba koje žive samostalno.
• Delimična zamena kuka. U nekim situacijama, deo kuka ne treba zameniti. Delimična zamena kuka može se preporučiti odraslima koji imaju druga zdravstvena stanja ili koji više ne žive samostalno.
• Opcije lečenja

Prelom kuka može se lečiti uz pomoć metalnih vijaka, ploča i šipki. U nekim slučajevima mogu biti neophodne veštačke proteze za delove zgloba kuka.

Hirurzi mogu preporučiti potpunu ili delimičnu zamenu kuka ako je dotok krvi u loptasti deo zgloba kuka oštećen tokom preloma. Ta vrsta povrede, koja se najčešće javlja kod starijih ljudi sa prelomima vrata butne kosti, znači da je manja verovatnoća da će kost pravilno zarasti.

• Rehabilitacija

Fizikalna terapija će se u početku fokusirati na vežbe raspona pokreta i jačanja. U zavisnosti od vrste operacije i da li postoji pomoć kod kuće, možda će biti neophodan odlazak u ustanovu za produženu negu.

U ustanovi za produženu negu I prilikom nege kod kuće, fizikalni terapeut podučava tehnikama za samostalnost u svakodnevnom životu, kao što su korišćenje toaleta, kupanje, oblačenje i kuvanje. Radni terapeut će utvrditi da li će možda biti potrebni šetač ili invalidska kolica da bi se povratila mobilnost i nezavisnost.

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.