Spondiloza

Šta je spondiloza?

Spondiloza je druga reč za osteoartritis kičme, stanje koje se obično razvija sa godinama, a rezultat je normalnog „habanja“ i mekih struktura i kostiju koje čine kičmu.

Iako bilo koji deo kičme može biti zahvaćen, spondiloza se češće primećuje u najvišim i najnižim delovima kičme - cervikalni (vrat) i lumbalni (donji deo leđa), respektivno. Stanje se ređe nalazi u torakalnoj kičmi (srednji deo), verovatno zato što grudni koš služi za stabilizaciju ovog područja i čini ga manje podložnim efektima habanja tokom vremena.

Koji su simptomi spondiloze?

Ljudi sa spondilozom mogu ili ne moraju iskusiti bol ili bilo kakve simptome. Oni koji nemaju simptome mogu postati svesni stanja tek kada odu na pregled zbog drugog medicinskog problema koji zahteva snimanje kičme rendgenskim snimkom, magnetnom rezonancom ili CT skeniranjem. Kada su simptomi prisutni, oni variraju u zavisnosti od oblasti u kojoj se stanje razvija i struktura koje su zahvaćene, ali mogu uključivati bol ili ograničen opseg pokreta.

Pojedinci sa spondilozom koji inače nemaju bolove mogu imati osećaj ili zvuk krckanja u kičmi, zajedno sa ograničenim opsegom pokreta. Ovo obično nije zabrinjavajuće za oštećenje nerva ili kičmene moždine.

Koji su simptomi cervikalne spondiloze?

Bol u vratu i/ili ukočenost su uobičajeni simptomi. U slučajevima kada spondilotične promene na kičmi vrše pritisak na susedne nerve, pacijenti mogu osetiti bol, utrnulost ili peckanje koji se proteže niz ruku, sa ili bez simptoma u samom vratu. Ova vrsta nervnog bola, koja je rezultat kompresije ili upale nerva vratne kičme, poznata je kao cervikalna radikulopatija. Teški slučajevi takođe mogu izazvati kompresiju kičmene moždine koja se može manifestovati kao slabost ili oštećenje motoričke funkcije u rukama ili šakama, ili drugi simptomi u stanju zvanom cervikalna mijelopatija.

Koji su simptomi lumbalne spondiloze?

Bol u donjem delu leđa, bol u nogama i/ili drugi znaci kompresije nerva su najčešći simptomi. Simptomi bola ili peckanja koji se protežu ka spolja do kuka ili niz nogu mogu biti posledica kompresije ili upale nerava, stanja koje se naziva lumbalna radikulopatija. Na primer, osoba može imati bol u kolenu i misliti da je povređeno, ali kasnije sazna da je ovaj bol uzrokovan spondilozom koja komprimuje nerv koji se proteže do kolena. Posebno je iritacija išijadičnog nerva prilično česta i obično je poznata kao išijas.

Da li je spondiloza ozbiljna?

Pošto spondiloza može uticati na ljude na mnogo različitih načina, ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Mnogi slučajevi spondiloze se efikasno leče fizikalnom terapijom i merama za ublažavanje bolova. Međutim, ortopedi savetuju traženje hitnije nege ako su prisutni sledeći simptomi, koji su povezani sa pritiskom na nerve:

• slabost, uključujući pad stopala (teškoće sa podizanjem prstiju i prednjeg stopala od poda)
• disfunkcija bešike ili creva, posebno inkontinencija
• promene u ravnoteži koje se ne mogu pripisati drugim faktorima
• jak bol, posebno strujni bol ili bol poput udara
• bol u rukama i/ili nogama koji nije reagovao nakon pokušaja drugih nehirurških mera kao što su fizikalna terapija, oralni lekovi protiv bolova i/ili injekcije u kičmu.

Da li je kod nekih ljudi veća verovatnoća da će razviti spondilozu od drugih?

Spondiloza će verovatno uticati na većinu ljudi u određenom stepenu kako stare, jer je prirodan rezultat godina i kičme koja je bila podložna silama gravitacije. Možda postoji genetska predispozicija za razvoj, ali ovo još nije utvrđeno.

Utvrđena je povezanost između traumatskih povreda kičme i razvoja spondiloze kasnije u životu.

Kako se dijagnostikuje spondiloza?

Dijagnoza spondiloze zasniva se prvenstveno na informacijama koje se vide na slikama kičme:

• promene na kostima se najjasnije vide na rendgenskom snimku,
• dok se promene na mekim strukturama (uključujući diskove koji deluju kao jastučići između pršljenova) jasnije vidi na snimcima magnetne resonance (MR) ili CT skeniranju (kompjuterska tomografija).

Važno je napomenuti da se habanje na kičmi može pokazati na testovima snimanja, a da osoba ne doživi bilo kakav bol ili nelagodnost.

Da bi se bolje razumeo uticaj spondiloze na pacijenta, ortoped može naručiti rendgenske snimke kako bi pogledao skelet u pokretu, na primer kada se kičma i vrat savijaju unazad ili napred.

Kako se leči spondiloza?

Lečenje spondiloze zavisi od specifičnog skupa simptoma i nalaza koje pacijent ima i područja kičme koja je zahvaćena. Početne mere skoro uvek uključuju fizikalnu terapiju za jačanje mišića koji podržavaju kičmu i, u nekim slučajevima, epiduralne injekcije steroida za smanjenje upale i bolova. Takođe se mogu prepisati lekovi protiv bolova, poput antiinflamatornih lekova.

Iako neoperativni tretman neće promeniti strukturne efekte spondiloze, habanje tkiva i pritisak na nerve, može pružiti olakšanje dok se nerv prilagođava ovim promenama u anatomiji kičme. U mnogim slučajevima, ovo omogućava smanjenje simptoma bez operacije.

U težim slučajevima, gde fizikalna i lekovi ne mogu da pomognu ili nisu pomogli, preporučuje se operacija.

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.