Šta je holangitis?

Šta je holangitis?

Holangitis je upalno oboljenje žučnih puteva, koje se najčešće javlja kao posledica bakterijske infekcije usled blokade protoka žuči. Ova blokada može biti uzrokovana žučnim kamencima, strukturama (suženjima) ili tumorima.

Vrste holangitisa

Holangitis se može podeliti na nekoliko vrsta, u zavisnosti od uzroka i toka bolesti:

Akutni holangitis. Takođe poznat kao ascendentni holangitis, predstavlja hitno medicinsko stanje koje nastaje zbog bakterijske infekcije u žučnim putevima. Najčešće je posledica opstrukcije izazvane žučnim kamencima, tumorima ili strikturama. Simptomi uključuju visoku temperaturu, bol u stomaku, žuticu i groznicu.
Hronični holangitis. Dugotrajan oblik upale žučnih puteva koji može dovesti do trajnog oštećenja jetre. Može biti posledica autoimunih bolesti, ponavljanih infekcija ili drugih sistemskih poremećaja. Simptomi se razvijaju postepeno i uključuju svrab, umor i povremene epizode bola.
Primarni sklerozirajući holangitis. Hronična i progresivna bolest nepoznatog uzroka, često povezana sa autoimunim oboljenjima, poput inflamatornih bolesti creva (npr. ulcerozni kolitis). Karakteriše je zapaljenje i fibroza (ožiljavanje) žučnih puteva, što može dovesti do ciroze jetre.
Rekurentni (ponavljajući) bakterijski holangitis. Povratna infekcija žučnih puteva, koja se obično javlja kod osoba sa prethodno oštećenim ili suženim žučnim kanalima. Češći je kod pacijenata sa bilijarnim stentovima ili ranijim operacijama žučnih puteva.
Imunoglobulin G4 (IgG4) holangitis. Retka upalna bolest koja spada u spektar IgG4-relacionih bolesti i može imitirati primarni sklerozirajući holangitis ili čak karcinom žučnih puteva. Odlikuje se hroničnom upalom i fibroznim promenama, a obično se leči kortikosteroidima.

Svaka od ovih vrsta holangitisa zahteva drugačiji pristup lečenju, u zavisnosti od uzroka i težine simptoma.

Koji su simptomi holangitisa?

Simptomi holangitisa zavise od vrste i težine bolesti, ali najčešće uključuju:

Tipični simptomi akutnog holangitisa:

Povišena temperatura i groznica – Znak infekcije u žučnim putevima.
Bol u gornjem desnom delu stomaka – Obično ispod rebarnog luka, može biti blag ili jak.
Žutica (žutilo kože i beonjača) – Nastaje zbog nakupljanja bilirubina u krvi usled otežanog protoka žuči.

Teži simptomi kod komplikovanih slučajeva:

Sniženi krvni pritisak (hipotenzija) – Može biti znak sepse.
Zbunjenost ili promene u mentalnom stanju – Ukazuje na ozbiljnu infekciju koja utiče na mozak.

Simptomi hroničnog holangitisa:

Postepeno pogoršanje umora i slabosti
Svrab kože zbog nakupljanja žučnih kiselina
Gubitak telesne mase i slabiji apetit
Povremeni bol u stomaku
Tamna mokraća i svetla stolica (zbog problema sa izlučivanjem bilirubina).

Ukoliko se simptomi akutnog holangitisa ne prepoznaju i ne leče na vreme, može doći do ozbiljnih komplikacija, poput sepse ili oštećenja jetre.

Koji su faktori rizika od holangitisa?

Faktori rizika za razvoj holangitisa uključuju stanja i faktore koji mogu dovesti do opstrukcije ili infekcije žučnih puteva. Glavni faktori rizika su:

1. Oboljenja žučnih puteva i jetre

Žučni kamenci (holedoholitijaza). Najčešći uzrok opstrukcije žučnih puteva i infekcije.
Primarni sklerozirajući holangitis (PSH). Hronična bolest koja dovodi do ožiljavanja i suženja žučnih kanala.
Bilijarne strikture (suženja žučnih puteva). Mogu nastati usled operacija, infekcija ili upala.
Tumori žučnih puteva ili gušterače. Mogu izazvati blokadu i ometati normalan protok žuči.

2. Medicinske procedure i hirurški zahvati

Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP). Dijagnostička procedura koja može povećati rizik od infekcije.
Operacije žučnih puteva ili transplantacija jetre. Mogu izazvati ožiljke ili suženja žučnih kanala.
Postavljanje bilijarnih stentova. Povećava rizik od bakterijskih infekcija.

3. Infekcije i imunološki poremećaji

Bakterijske infekcije u digestivnom traktu. Bakterije mogu dospeti u žučne puteve i izazvati upalu.
Osobe sa oslabljenim imunitetom. Pacijenti sa HIV-om, autoimunim bolestima ili oni koji uzimaju imunosupresivne lekove imaju veći rizik.

4. Kongenitalne (urođene) anomalije žučnih puteva

Bilijarna atrezija. Urođeni defekt koji uzrokuje neprohodnost žučnih kanala.
Cistična bolest žučnih puteva (Caroli sindrom). Retka bolest koja izaziva proširenja žučnih kanala i povećava rizik od infekcija.

5. Ostali faktori

Inflamatorne bolesti creva (npr. ulcerozni kolitis). Često povezane sa primarnim sklerozirajućim holangitisom.
Starija životna dob. Rizik se povećava s godinama zbog većeg prisustva žučnih kamenaca i drugih bolesti žučnih puteva.
Dugotrajna upotreba određenih lekova. Neki lekovi mogu izazvati oštećenje ili suženje žučnih puteva.

Osobe sa ovim faktorima rizika treba da budu pod nadzorom lekara kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije holangitisa.

Kako se dijagnostikuje holangitis?

Dijagnoza holangitisa se postavlja kombinacijom kliničkih simptoma, laboratorijskih analiza i slikovnih pregleda. Postupak dijagnostike obično uključuje sledeće korake:

1. Klinički pregled i anamneza

Lekar će proceniti simptome kao što su groznica, bol u stomaku i žutica, kao i postojanje faktora rizika (žučni kamenci, prethodne operacije, inflamatorne bolesti creva itd.).

2. Laboratorijske analize

Krvna slika. Pokazuje povišen broj belih krvnih zrnaca (leukocitozu) kao znak infekcije.
Testovi funkcije jetre (LFTs). Povećane vrednosti bilirubina, alkalne fosfataze (ALP) i gama-glutamil transferaze (GGT) ukazuju na opstrukciju žučnih puteva.
C-reaktivni protein (CRP) i sedimentacija. Pokazuju prisustvo upale.
Krvne culture. Mogu identifikovati prisustvo bakterijske infekcije u krvi (septikemija).

3. Slikovne dijagnostičke metode

Ultrazvuk. Prvi korak u dijagnostici; može pokazati proširenje žučnih puteva i prisustvo žučnih kamenaca.
CT (kompjuterska tomografija) skener. Daje detaljniji prikaz žučnih kanala, jetre i gušterače.
MR (magnetna rezonantna). Neinvazivna metoda koja omogućava detaljan prikaz žučnih puteva i može otkriti blokade.

4. Endoskopske procedure

ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija). Dijagnostička i terapijska procedura kojom se pomoću endoskopa i kontrastnog sredstva pregledaju žučni putevi. Tokom ERCP-a mogu se ukloniti blokade ili postaviti stentovi za poboljšanje protoka žuči.
Endoskopski ultrazvuk (EUS). Može pomoći u otkrivanju kamenaca ili tumora u žučnim kanalima kada druge metode nisu dovoljno precizne.

Rana i tačna dijagnoza je ključna za adekvatno lečenje holangitisa i sprečavanje ozbiljnih komplikacija, poput sepse ili oštećenja jetre.

Lečenje holangitisa

Holangitis je ozbiljna infekcija žučnih puteva koja zahteva hitno lečenje kako bi se sprečile komplikacije i očuvalo zdravlje jetre.

1. Hitna medicinska pomoć

Pacijenti sa akutnim holangitisom često zahtevaju hitan prijem u bolnicu.
Intravenozna terapija tečnostima kako bi se sprečila dehidracija i stabilizovalo stanje.

2. Antibiotska terapija

Odmah se započinje sa širokospektrim antibioticima (ceftriakson, metronidazol) kako bi se eliminisala infekcija.
Terapija se kasnije prilagođava na osnovu rezultata mikrobioloških analiza.

3. Drenaža žučnih puteva

ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija) je najčešća metoda za uklanjanje opstrukcije.
Ako ERCP nije moguć, može se koristiti perkutana transhepatična drenaža (PTD).

4. Hirurški zahvat

U teškim slučajevima može biti potrebna operacija kako bi se uklonio uzrok opstrukcije (npr. kamen u žučnim putevima ili tumor).

5. Praćenje i dalji tretman

Nakon akutne faze, potrebno je pratiti funkciju jetre i žučnih puteva.
Moguće je preporučiti operaciju žučne kese kako bi se sprečile ponovne epizode.