Vaskularna hirurgija

Šta je vaskularna hirurgija?

Vaskularna hirurgija je izraz za niz otvorenih operacija i minimalno invazivnih procedura koje uključuju krvne sudove. Krvni sudovi su mreža arterija, vena i kapilara koje nose krv do i iz srca i hrane organe i tkiva. Mnoge različite vaskularne bolesti mogu oštetiti krvne sudove i povećati rizik od komplikacija.

Vaskularni hirurzi dijagnostikuju i leče vaskularne bolesti. Ponekad promene u načinu života i lekovi mogu efikasno upravljati stanjem. U drugim slučajevima, možda je potrebna operacija kako bi se sprečilo pogoršanje problema.

Vaskularne bolesti postaju sve češća pojava sa starijim godinama, no osobe sa genetskom predispozicijom za vaskularne i srčane oboljenja su podložnije riziku. Istovremeno, povećan rizik imaju žene tokom trudnoće, kao i osobe koje boluju od srčanih stanja poput visokog holesterola ili hipertenzije.

Nezdrav životni stil takođe može prouzrokovati vaskularne probleme koji često pogađaju pušače, gojazne osobe i one koje su fizički neaktivne, te one koji provode veći deo vremena u sedentarnim aktivnostima. Važno je napomenuti da očuvanje zdravih životnih navika može značajno smanjiti rizik od vaskularnih bolesti i doprineti boljem opštem zdravlju. Uravnotežena ishrana, prestanak pušenja i redovno vežbanje su ključni faktori u prevenciji ovih oboljenja.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih je potrebna vaskularna hirurgija?

Dijagnoza vaskularnih oboljenja i sprovođenje medicinskih preporuka su dovoljni za izbegavanje operacije kod određenih pojedinaca. To može uključivati promenu načina života i uzimanje lekova kako bi se kontrolisala bolest. Na primer, svakodnevna šetnja zajedno sa aspirinom, statinima i drugim terapijama može biti efikasan pristup za lečenja periferne arterijske bolesti (PAD), koja utiče na arterije u nogama i stopalima.

Za druge osobe, hirurški zahvati mogu značajno poboljšati kvalitet života, često smanjujući bol. Ovo može biti ključno kako bi se pomoglo pacijentima sa vaskularnim bolestima da izbegnu ozbiljne komplikacije, kao što su mozdani i srčani udar. U takvim scenarijumima, vaskularna hirurgija može predstavljati presudan korak za poboljšanje zdravlja.

Kada se razmatra potreba za vaskularnom hirurgijom, postoji niz faktora koji se uzimaju u obzir. Najčešći motivi obuhvataju:

• Aterosklerozu: Ovo oboljenje podrazumeva taloženje masnih naslaga (plakova) na unutrašnjim zidovima arterija, što uzrokuje sužavanje i ometanje protoka krvi. Vaskularni hirurzi mogu primeniti procedure za obnovu normalnog protoka krvi ili postaviti stentove kako bi očuvali otvorene arterije.

• Aneurizme: Aneurizme predstavljaju proširenja arterija koja mogu prsnuti i izazvati ozbiljna krvarenja. Hirurške metode se koriste za uklanjanje aneurizmi i popravku oštećenih krvnih sudova.

• Varikozne vene: Varikozne vene su proširene, isprepletene vene koje često prouzrokuju oticanje, bol i estetske smetnje.

• Tromboza: Tromboza podrazumeva stvaranje krvnih ugrušaka (trombova) u krvnim sudovima, što može blokirati protok krvi. Vaskularna hirurgija može uključivati uklanjanje tromba, ili postavljanje filtera u krvne sudove kako bi se sprečilo stvaranje novih ugrušaka.

• Bypass operacije: Bypass operacije se primenjuju kako bi se stvorili alternativni putevi za protok krvi oko suženih ili začepljenih krvnih sudova, naročito u ekstremitetima i srcu.

• Limfatičke bolesti: Vaskularna hirurgija se takođe koristi za lečenje limfatičkih problema, gde postoji prekomerna akumulacija limfe u tkivima.

• Povrede: Hirurški zahvati mogu biti neophodni za popravku oštećenih krvnih sudova nakon povreda, kao što su povrede arterija ili vena.

Ovo su samo neki od najuobičajenijih uzroka zbog kojih se vaskularna hirurgija može smatrati neophodnom. Precizan tretman zavisi od specifične dijagnoze i stanja svakog pojedinca, a vaskularni hirurzi su stručnjaci koji procenjuju najbolji pristup lečenju u svakom slučaju.

Osobe podložne vaskularnim bolestima?

Najveći faktori rizika za srčana oboljenja uključuju:

Osobe starije od 65 godina
Depresija
Dijabetes
Prekomerno konzumiranje alkohola
Porodična istorija srčanih bolesti
Visok krvni pritisak
Visok holesterol
Veliki stres
Gojaznost
Loša ishrana ili navike u ishrani
Stacionarni način života
Pušenje.

Koje vrste operacija su dostupne za lečenje vaskularnih bolesti?

Iako se suočavamo sa raznolikim vaskularnim problemima, suštinski postoje dva hirurška metoda lečenja:

• Otvorena hirurgija: Ova procedura zahteva dug rez, što mu omogućava direktni pristup problemu i njegovom tretmanu.

• Endovaskularna hirurgija: Minimalno invazivan pristup uključuje umetanje katetera (uskih, savitljivih cevi) sa lekovima ili malim instrumentima kroz kožu i u krvni sud.

U složenim slučajevima, hirurg može primeniti kombinaciju metoda.

Tri česte vaskularne bolesti koje se leče operativno su:

• Abdominalna aortna aneurizma: Ova vrsta aneurizme podrazumeva ispupčenje i oslabljenje dela aortnog zida, najvećeg krvnog suda u telu. Aneurizma može rasti do opasnih razmera, što može zahtevati otvorenu operaciju. Ovaj postupak uključuje pravljenje velikog reza na abdomenu i zamenu oslabljenog dela aorte posebnim metalnim okvirom poznatim kao stent ili autološkim tkivom nazivanim graft. Minimalno invazivni endovaskularni zahvat može biti opcija za određene pacijente, gde se mali rezovi prave u preponama, a rendgensko navođenje koristi za postavljanje stenta ili grafta.

• Periferna arterijska bolest (PAD): Ovaj problem proizlazi iz nakupljanja aterosklerotskih plakova u arterijama koje snabdevaju krv u rukama i nogama, uzrokujući suženje i često blokiranje arterija. Ovo stanje je poznato kao PAD. Minimalno invazivni endovaskularni pristup može se primeniti za tretman teškog PAD-a. Hirurg pravi mali rez u preponama i ubacuje kateter sa minijaturnim hirurškim instrumentima u arteriju. Kroz rendgensko vođenje, hirurg pronalazi blokadu i otvara je, možda postavljanjem stenta ili uklanjanjem plaka. Balonska angioplastika je još jedna minimalno invazivna procedura koja uključuje upotrebu katetera sa balonom na kraju da bi se proširila sužena arterija. Stent se često postavlja kako bi održao arteriju otvorenom. U nekim slučajevima PAD-a, otvorena operacija može biti neophodna, gde hirurg kreira alternativni put za krv da zaobiđe blokadu.

• Varikozne vene: Proširene vene najčešće pacijentima smetaju iz estetskih razloga nego što predstavljaju ozbiljno zdravstveno stanje. One se razvijaju kada oštećeni ventili u venama uzrokuju zadržavanje krvi, što utiče na normalan protok krvi u telu.

Testiranje pre vaskularne operacije

Ispitivanje pre vaskularne hirurgije uobičajeno obuhvata niz dijagnostičkih postupaka i testova radi procene stanja pacijenta. Ovde su neki od standardnih testova i procedura koji se zahtevaju pre vaskularne hirurgije:

• Prikupljanje anamneze i obavljanje temeljnog fizičkog pregleda: Doktor će sakupiti detaljnu medicinsku istoriju i izvršiti sveobuhvatan pregled kako bi procenio trenutno zdravstveno stanje i identifikovao potencijalne faktore rizika.

• Hematološki testovi: Ovo uključuje potpuni krvni broj (CBC), testove za koagulaciju (kao što su PT i APTT) i elektrolitske analize kako bi se procenila funkcija jetre i bubrega.

• Elektrokardiogram (EKG): Ovaj test beleži električnu aktivnost srca kako bi se identifikovale nepravilnosti u ritmu ili druge srčane anomalije.

• Ultrazvuk krvnih sudova u boji (Color Doppler): Ovaj test se koristi za ocenu protoka krvi kroz arterije i vene, otkrivanje suženja ili blokada krvnih sudova i identifikaciju krvnih ugrušaka. To je trenutno najpouzdanija i najefikasnija metoda ispitivanja.

• Funkcionalni testovi pluća: Ako je pacijent pušač ili ima problema sa disanjem, procenjuje se funkcija pluća kako bi se osiguralo da će moći da podnesu operaciju.

• Procena komorbiditeta: Pacijenti koji pate od drugih hroničnih bolesti, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak ili srčane bolesti, zahtevaju dodatno praćenje i tretman pre operacije.

• Konsultacija sa anesteziologom: Anesteziolog će proceniti pacijentovu sposobnost da podnese anesteziju i da se pravilno upravlja tokom operacije.

Saveti kako izbeći vaskularne bolesti

Ukoliko želite da smanjite mogućnost od vaskularnih bolesti možemo vam preporučiti par saveta kojih bi trebalo da se pridržavate kako biste unapredili svoje zdravlje:

Jedite zdravu hranu
Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću
Ograničite alkohol
Smanjite krvni pritisak na manje od 120/80 mmHg
Održavajte zdravu težinu
Upravljajte dijabetesom (dijabetičari imaju dva do četiri puta veće šanse da razviju kardiovaskularne bolesti od nedijabetičara)
Smanjite holesterol u krvi na manje od 200 mg/dL
Smanjiti stres
Ostavite cigarete.

Oporavak posle vaskularne hirurgije

Modrice i otok su uobičajeni tokom prve 2 nedelje i za to vreme se podstiču kompresijske čarape. Hodanje treba započeti što pre, uz polagano povećanje i izbegavanje napornih aktivnosti. Većina se vraća na posao u prve 1-2 nedelje. Nakon opercije preporučljivo je uraditi Kolor dopler ultrazvuk kako biste proverili da li su krvni sudovi u redu.